Ako si ikada morao da odeš na duže putovanje možda ćeš znati kako je to nositi se sa pravim problemima kada počne da ti nedostaje kuća. Odjednom hrana je odvratna, ljudi su jednostavno čudni i sve što želiš je da osetiš toplu posteljinu svog sopstvenog kreveta. Nekada na žalost nije moguće vratiti se na staro i moraš da ipak nekako pronađeš novi osećaj doma dok te proganja nostalgija za stvarima koje su nekada davno bile tvoje. 

 

Patriotizam kao lek?!

Pre nego što poletiš ka neo-nacističkim forama i fazonima, pusti me da objasnim. Tvoja nacija će na jedan ili drugi način biti deo tebe uvek i čak iako se zaljubiš u novu državu, kultura je jedan veliki deo ličnosti - način komunikacije, definicija poštovanja, hrana, jezik i sve između. Pokušaj da stvoriš osećaj doma kroz sitnice; spremaj tradicionalnu hranu, stavi zastavu negde, ponesi slike voljenih osoba itd. Ne treba da ostajemo zarobljeni u prošlosti, ali ima utehe u onome što nam je poznato - pusti Zdravka Čolića i uživaj u sećanjima. 

 

Sem hrane, uvek možeš da pričaš o svojoj kulturi svima koji su voljni da slušaju - pokušaj da se osvrneš na sve što je dobro umesto da potiskuješ osećaj nedostajanja. Ukoliko ništa ne uspe i sećati se doma je previše bolno, napravi novi dom od mesta gde živiš. Iako je to možda na samo par meseci, potrebno je da imaš neko mesto gde će ti biti udobno - bilo da je to soba, fakultet, posao ili kafić. Više o tome kako da preživiš život u domu pronađi ovde. 

 

Upoznaj novu kulturu

Ništa ne leči osećaj nostalgije nego uzuđenje sa sadašnošću. Možda ti neće delovati sve kul i neće te biti briga za to što Danci misle da su sendviči mnogo posebna stvar apsolutno sve delove kulture, ali pokušaj da otkriješ kako lokalni život funkcioniše - šta je super, šta je apsolutno zabranjeno, koji bendovi su dobri, gde naći stare knjige itd. Ne samo da će ti ovo pomoći da se bolje sprorazumevaš sa ljudima, nego će ti pomoći da razumeš bolje svoju kulturu u kontekstu druge. 

 

Ne potiskuj osećanja

I dečaci plaču - sasvim je normalno da ti nedostaje prethodni život i bitno je pustiti osećanja umesto pokušavati da ih kontrolišeš. Možda plakanje na ispitu nije baš najbolja odluka, ali bitno je reći da je okej biti tužan. Svima nam nedostaju babine sarme. 

 

Nemoj mučiti sebe 

Prekini da gledaš Instagram! Prekini da udaraš glavom o zid jer imaš utisak da propuštaš nešto. Bitno je ostati u kontaktu sa ljudima, ali takođe je bitno ostati svestan da treba da se brineš o sebi - prekini da činiš sebe namerno više nesrećnim. Najverovatnije nedostaješ prijateljima i porodici, i njima je jednako teško da se nose sa tim što nisi tu. Društvene mreže ne olakšavaju osećaj da nešto propuštamo, ali ovo je savršen izgovor da ljudi dođu da te posete.

 

Napravi novu rutinu

Ne vole svi da imaju rutinu, ali ukoliko si rob navika poput nekih od nas onda razumeš potrebu da se neke stvari uvek isto rade. Možda kafa neće imati isti ukus, ali same rutine koje imamo pružaju osećaj sigurnosti obično. Uspostavi nove navike - gde kupuješ namirnice, kojim autobusom ideš, gde se nalaže komšijske mačke koje te emotivno ucenjuju slatkoćom da ih maziš… Rutina može da pomogne da se vratiš u više uravnotežen život koji najverovatnije imaš i kod kuće. Ukoliko miracle morning zvuči zanimljivo a ne znaš ništa o tome, vidi više informacija ovde.

 

Istraži okolinu

Neki od nas su imali sreće da uvek žive na istom mestu i promena komšiluka kada znaš baba Veru koja ti krišom daje karamele celog života, teško je doći na novo mesto. Ali nije samo super znati gde je najbliža radnja, nego neophodno ukoliko želiš da znaš gde da nađeš kokice kad te spopadne u dva ujutru jedeš. Takođe istraži šta je kul u tvom gradu jer šanse su da nećeš svaki drugi dan hrliti na mesta puna turista, a postoji ograničen broj zanimljivih serija na internetu. 

 

Erazmus nije odmor

Jako puno omladine u Srbiji na žalost nije u mogućnosti da radi i da zarađuje svoj novac tokom studija, i samim tim Erazmus+ stipendija postaje prva “plata” za mnogo studenata. Nije samo finansijski štetno živeti život kao da je sutra ne postoji, već nije poenta avanture. Erazmus je vreme učenja i iskustava koja se nikad neće ponoviti. 

 

Imamo tendenciju kao ljudi da gledamo na svet kroz ružičaste naočare i da zaboravimo da živimo dok vreme leti pored nas. Vreme na razmeni treba da bude puno smeha, plakanja, avantura, zabave, haosa i grešaka, ali najviše je o pronalaženju sebe u potpuno novom svetu. Ako ništa, svet je malo mesto i svi su samo jedno putovanje udaljeni.

 


Autor:
Nađa Jovičin
European Solidarity Corps volonter u Danskoj