Preseljenje u potpuno drugu državu podrazumeva posta izazova - izazova sa kojima se sastajemo prvi put ikada. Možeš da sedimo i da pišemo koliko je strašno čekati vizu, pakovati se, opraštati sa prijateljima i suočavati se sa usamljenošću, ali čak i kada smatramo da smo potpuno spremni za taj veliki korak i da znamo tačno šta nas čeka kada konačno stignemo na odredište, nešto neočekivano se desi.

 

Planovi i očekivanja se ne ispune i u tom momentu se osećaš kao da jednostavno ne razumeš tu zemlju u koju si se preselio. Obaveze postaju previše preplavljujuće i počneš da gubiš kontrolu nad stvarima misleći da nema izlaza. Odjednom se osećaš nervozno, razdražljivo, anksiozno i uplašeno kako ćeš da se nosiš sa svim akademskim očekivanjima. To je sve normalno - nisi jedina osoba koja proživljava intenzivne emocije i kulturni šok tokom prvog perioda. Čak i kada su kulture slične, male stvari poput načina na koji neko jede supu ili javni prevoz (pogotovo kombinacija jednog i drugog) mogu da te krajnje uznemire. Ali kako da se nosiš sa ovim osećanjima kada misliš da ne možeš? 

 

Istraži sve pre dolaska

 

Malo istraživanje po internetu može da ti mnogo pomogne kada stigneš; bilo da je to kako gradski prevoz funkcioniše ili gde može da se jeftino jede kada zagusti i nestane ti babinog ajvara. Pitaj svog Erazmus koordinatora na univerzitetu milion pitanja oko administracije i postraj se da imaš sva moguća dokumenta koja tu mogu zatrebati. Pročitaj apsolutno sve informacije o procesu dobijanja vize, nađi fakultet na Google mapama, proveri kako ćeš ići na predavanja svaki dan i sve drugo što ti može zatrebati. Ako ti je potrebno mesto za život, istraži dalje komšiluke u skupim gradovima i probaj agencije i online platforme za pronalazak stanova. Dosta toga se danas vrši putem Fejzbuka, tako da ne oklevaj da proveriš sve platforme, ali uvek obrati pažnju na ocenu stanodavca ili agencije. 

 

Papir je zakon

 

Iako nije preporučljivo trošiti papir uzalud, ništa ne pomaže više nego ispisati sve i pustiti iz glave na papir ispred sebe (elekrični uređaji su jednako prihvatljivi). Nebitno da je to spisak stvari koje treba da uradiš, osećanja ili škraborine, pustiti emocije iz sebe znatno smanjuje anksioznost. Ako napraviš plan i staviš ga na papir, možeš znatno sebi takođe da olakšaš proces nakon dolaska i da se postaraš da nijedna stavka nije zaboravljena.

 

Glupa pitanja? Ne postoje

 

Nemoj da se sramotiš da pitaš stvari. Iako ljudi vole da kritikuju, stvarno ne postoje glupa pitanja i od tebe se ne očekuje da sve znaš u bilo kom momentu. Ako je nešto nejasno ili jednostavno novo, pitaj koordinatore, profesore, kolege - ljude oko sebe jer svi mogu da pomognu i obično su više nego voljni da ti odgovore. Obično imaju iskustvo sa svim mogućim pitanjima, ali takođe mogu da budu tu da te posavetuju kada imaš utisak da se ceo svet oko tebe obrušava.

 

Upoznaj nove ljude

 

Ovo je možda previše za tražiti od introvertne osobe, ali pokušaj da priđeš kolegama na fakultetu, postani ESN volonter ili deo bilo koje studentske organizacije, idi na lokalne događaje koji te zanimaju. Uvek možeš da računaš da ima drugih studenata na razmeni svuda koji su jednako usamljeni i uplašeni kao ti, i kada ih nađeš naći ćeš i moguće doživotne prijatelje. Imati ljude oko sebe u tom periodu je izuzetno bitno, videti da nisi sam u toj situaciji i da imaš sa kim da pričaš. Ako ništa, da imaš sa kim kafenisati i deliti avanture!  

 

Zapamti: nisi sam u ovome

 

Najbitnije je biti svestan da nisi prva osoba koja je na studentskoj razmeni - gomila ljudi svakog semestra prolazi kroz iste emocije kao ti i suočava se sa istim ili sličnim izazovima. Fokusiraj se na to da je Erazmus period razmene iskustvo odrastanja. Druži se, putuj, smej se i zabavljaj se jer nije sve u akademskom uspehu i sve je to deo tog iskustva. Pre nego što se osvrneš, shvatićeš koliko te je taj period promenio na bolje. 


Autor:
Anja Jovičin

Erazmus+ i Erazmus Mundus alumni