Od prvog dana članstva u Erazmus studentskoj mreži (Erasmus Student Network - ESN), preko koje sam i saznala šta su i kako funkcionišu Erazmus razmene, negde u meni stajala je ideja da bih možda jednog dana, nekad, nekako, i ja mogla otići na razmenu. Priznajem, trebalo mi je dosta vremena, preispitivanja, hrabrosti da donesem odluku, ali izgleda da nikad nije kasno. Sada, evo me tu u Lublinu, u Poljskoj, uživam u svojoj razmeni i pokušavam da vam dočaram kako to zapravo izgleda.

Jovana Joksimović
Foto: Jovana Joksimović

Pre razmene i u toku razmene najveća moguća pomoć za mene, pored kancelarije za međunarodnu saradnju na mom matičnom univerzitetu i na ovom koji me je ugostio, bile su Facebook i WhatsApp grupe. Poučena iskustvom sa ESN-om u Novom Sadu, čija sam potpredsednica, znam da svi lokalni ogranci prave Facebook i WhatsApp grupe za dolazeće studente, pa sam se potrudila da ih nađem i učlanim se. Sva pitanja vezana za grad, smeštaj, putovanje, cene, sve što mi je palo na pamet, mogla sam da nađem tu. Ljudi su veoma druželjubivi i spremni da pomognu. I sada, kada smo svi ovde, koristimo te grupe da dogovaramo putovanja, druženja, okupljanja, žurke i hvala im što postoje.

Jovana Joksimović sa ekipom sa razmene
Foto: Jovana Joksimović

Od svih pitanja koja su mi se motala po glavi, najdominantnije je bilo šta ću ja da radim kad dođem tamo i smestim se u dom, kako onda ide dalje? Odgovor je vrlo jednostavan. Ništa posebno - isto što sam i radila i u Srbiji. Stigla sam, nisam se nijednom izgubila jer, hvala dvadeset prvom veku, Wi-Fi-ju, Google mapama i svoj mogućoj tehnologiji koja čini naš život bar deset puta lakšim. Kad sam ušla u dom, pogledala ga, rekla sama sebi ok, ovo je mesto koje će biti tvoj dom narednih pet meseci, moraš se osećati kao kod kuće. Tako je i bilo, raspakovala sam se, sredila sobu, otišla do prodavnice, kupila sve što mi treba, namestila kako mi odgovara i napravila atmosferu doma. Nije mi dugo trebalo da se adaptiram. 

Sledeći korak bilo je upoznavanje grada. To ide veoma lagano, posebno kad na razmenu dođeš u grad koji nije preveliki, kao što je slučaj kod većine. Na Google-u sam našla preporuke šta treba posetiti u ovom gradu, povukla cimerku i mi smo krenule. Takođe, nismo imale pojma gde idemo, al opet HVALA DRAGIM GOOGLE MAPAMA što postoje i što nas vode gde god poželimo. Jedini problem je što nemamo poljsku sim karticu, pa samim tim ni internet čim napustimo dom, ali srećom postoji opcija offline route, ona nam je skratila pola muka. Već posle dva dana u gradu, znala sam da dođem do svih mesta koja su interesantna, da koristim javni prevoz i da se vratim pešaka do stana, ako je potrebno. A i taksi je prilično jeftin i svi vozači pričaju engleski. 

Još jedna velika pomoć za Erazmus studente su ESN lokalni ogranci koji se veoma trude da organizuju što je više moguće događaja, tako da, koristite ih. Skoro sve ljude koje sada poznajem upoznala sam baš na tim događajima. Pored toga što sam upoznala ljude, upoznala sam i kulturu, videla različita mesta, bila na jako dobrim žurkama... I sve to samo za nedelju dana.

Jovana Joksimović sa drugaricom sa razmene
Foto: Jovana Joksimović

Poenta moje priče je da odlazak na razmenu i boravak u drugoj zemlji nije bauk, niti nešto što je teško, nešto što ne može svako da podnese i slično. Razmena je iskustvo koje se pruža jednom u životu (ili dva ako je takva politika univerziteta, heh), nešto drugačije, nešto što menja život, menja nas, menja pogled na svet. Zato, nemojte se plašiti, jer nemate čega, nemojte oklevati, jer vreme prolazi i nemojte biti lenji, nego idite u Kancelariju za međunarodnu saradnju na vašem fakultetu i vidite kakve mogućnosti vam se pružaju, pakujte se i krenite. Srećno!

 

Autor teksta:
Jovana Joksimović